прил.
1. без дороги, не имеющий проезжих дорог, бездорожный
2. перен. без убеждений, неверующий
3. перен. беспутный
прил. 1. рехъ авачир; 2. пер. рах. динсуз, мезгьебсуз; фасикь (гагь-гагь экъуьгъун манада).
Tam oxu »s. 1. roadless; (i.s.) without a road / way; 2. məc. dissipated, dissolute; ~ adam a dissolute person / man*
Tam oxu »sif. 1. Yolu olmayan. Yolsuz çöllər. 2. məc. dan. Dinsiz, məzhəbsiz (bəzən söyüş yerində işlənir)
Tam oxu »