ZAİL

\[ər.\] прил. клас. даими тушир, вахтуналди тир, фани, алатна фидай, пуч; zail etmək (eyləmək) пуч авун, терг авун, гьич авун; zail olmaq квахьна фин, алатна фин, квахьун.
ZAİQƏ
ZAKİR
OBASTAN VİKİ
Zail yovşanı

Digər lüğətlərdə

изве́чность кура́торский осяза́тельно пирого́вый под охра́ной трёхколёсный аттестова́ться жмыховый ката́лиз нелегко́ ни ры́ба ни мясо обезле́сение реакти́в полундра claret cup embattled Oklahoma City peach-wood pleb scaramouche Soela Islands telecar window catch папиросник чуткость