ÇUBUQ
сущ. 1. тӀвал (пеш алачир дуьз ва шуькӀуь ттаран хел, пут); söyüd çubuğu цӀвелин тӀвал; çubuqla yun döymək сариз тӀвал ягъун; 2. шуькӀуь ракъун тӀвал, мил; dəmir çubuq ракъун тӀвал; 3. къалиян; 4. пер. тӀвал хьтин, яхун, шуькӀуь (мес. руш).
I сущ. 1. прут: 1) тонкая, гибкая ветка без листьев. Söyüd çubuğu ивовый прут, zoğal çubuğu кизиловый прут, uzun çubuq длинный прут, bir dəstə çubuq п
Tam oxu »is. 1. Elastik, yarpaqsız, nazik, düz budaq, şüy. Çubuqla yun döymək. Söyüd çubuğu. – Mirzağa əlində tutub gəzdirmək üçün bağçadan bir çubuq kəsmişdi
Tam oxu »