ÖRTÜKLÜ

sif. Örtüyü olan, bir şeylə örtülmüş.
Bunların qarşısında azca kənar; Yaşıl örtüklü bir böyük miz var. A.Səhhət.
Hər iki divar uzunu ağ parusin örtüklü stullar düzülmüşdü. M.Hüseyn.

Sinonimlər (yaxın mənalı sözlər)

  • ÖRTÜKLÜ pərdəli — duvaqlı
  • ÖRTÜKLÜ çiyinlilikli — bürüncəkli
ÖRTÜK
ÖRTÜLMƏ

Digər lüğətlərdə

арми́ровать гробови́дно дие́зность недовари́ться неколори́тный перено́сица песту́н стяжа́ть шате́нка экологи́чность водоворо́т кароте́ль недове́рчиваться обстру́гивать опаля́ться отма́хивать поджать хвост присоедине́ние айран маньяк нокгордень обида pragmatic sanction затопать фольклор