ƏSBƏGÜLÜ,

ƏSBƏÇİÇƏYİ сущ. чӀурара, никӀера экъечӀдай фичӀи (беневша) ранг алай са цуьк (халкьдин медицинада “эсбе” азар сагъарун патал дарман хьиз кӀвалахарда; кил. əsbə).
ƏSBƏ
ƏSDƏMİ

Значение слова в других словарях

адъектива́ция акони́т ва́куум капу́стный куцехво́стый лубене́ть модификацио́нный настреля́ться уведомле́ние дикта́т серогла́зый томли́вость умы́ть cross-examiner Lanarkshire macer newsbeat opt pinacoid plight powder monkey tide-table мягкосердечный пластика сволакивать