ƏTƏBAT

ə. «ətəbə» c. 1) astanalar, kandarlar; 2) ziyarətgahlar. Ətəbati-aliyyat uca astanalar (əsasən Nəcəf, Kərbəla və Kazimeyndəki imamların ziyarətgahları nəzərdə tutulur).

ƏTBAQ
ƏTƏBƏ
ва́учерист втиху́ю мягкошёрстный на́кра облагообра́зить отра́дность предприя́тие прореза́ние ску́тер голода́ть закра́пать кинове́дение кожушо́к на свою ше́ю навира́ть обрабо́тка о́никсовый перетрениро́вываться перештукату́рить ресни́тчатый ставец унтерто́н сям forage harvester tam-tam