ГАТУН

(-аз, -ана, гатут) f. 1. müxt. mən.: döymək; тӀвалунив гатун çubuqla döymək, çubuqlamaq; рак гатун qapını döymək; гатун тавур дуьгуьдикай аш жедач. Ata. sözü döyülməmiş düyüdən aş olmaz; гатай як döyülmüş ət; 2. döymək, qayırmaq, hazırlamaq; лиэнар гатун nal döymək; ракь чимизамаз гатана кӀанда. Ata. sözü dəmiri isti-isti döyərlər; 3. çubuqla vurmaq, çırpmaq, döyəcləmək (palaz, xalça haqqında); 4. məc. vurmaq, zədələmək, məhv etmək, xarab etmək; чуьхверар хару гатана armudları dolu vurdu; * динг гатун bax динг; йигарар гатун bax йигарар; кьил-мет гатун bax кьил-мет; хур гатун bax хур; чене гатун bax чене.
ГАТУЗ
ГАТУН

Digər lüğətlərdə

блока́дный будя́к впя́тить гегемони́ст идиоти́чный ко́рдовый мона́хиня насе́иваться несклоня́емость приуготови́тельный реформи́рование те́хно уба́вка вы́гуляться вы́строиться децима́льный плащани́ца excerptum hortus siccus locked jaw pochay resettlement self-enrichment баск путеобходчик