ГИЛИКЬАЙ

1. ölmüş, canı çıxmış, murdar olmuş, gəbərmiş, ölü (heyvan, quş və s.); гиликьай хеб ölmüş qoyun; 2. гиликьайди (yüngül qarğış) ölmüş, azar dəymiş, çərdəymiş (heyvanlar haqqında).
ГИЛИГУН
ГИЛИКЬАРУН

Digər lüğətlərdə

выкопиро́вка доме́ниваться мимео́граф программи́ст расснасти́ть турни́р брюзжа́ние вы́кушать замара́шка ма́лость октябрёнок стратоста́т чека́ чужезе́мный -kins amen deprecative eight-hour loftiness midiskirt Romola stereometry unending бесхозяйственный изобразить