КАМЕНЬ

м (мн. камни) 1. (müfxtəlif mənalarda) daş; драгоценный камень qiymətli daş; 2. daş-qaş; ◊ не оставить камня на камне daşı-daş üstə qoymamaq; краеугольный камень təməl daşı: бросать камнем; закидать камнями (кого) daşqalaq etmək (qədim cəza üsulu); точильный камень bülöv daşı; пробный камень məhək daşı; камень преткновения əngəl, maneə; камни вопиют daşlar dilə gəlir.

КАМЕНЩИК
КАМЕР-КОЛЛЕГИЯ

Digər lüğətlərdə