КЕГЛИ

мн. 1. кегли (пендал эцигнавай кIарасдин кьакьан яцIу кIумпар яргъай авадардай шардалди ярхриз къугъун). 2. кеглияр (гьа кIумпар).
КЕГЕЛЬБАН
КЕГЛЯ

Digər lüğətlərdə

барс дю́нный МИД мунди́рный перестекли́ть по-городски́ рым зачеркну́ть исповеда́льность но́сик отшурша́ть пережи́ться умудрённый рявца awake BBC English despotical drop-kick fulminating hydro-aeroplane stun gas аристократизм водворять крохоборство обшарить