ЛИЦО

ср (мн. лица) 1. üz, sifət, bəniz; черты лица üz cizgiləri; 2. qabaq tərəf, üz tərəf; avand; 3. məc. sima; политическое лицо автора müəllifin siyasi siması; потерять лицо simasını itirmək; 4. şəxs, adam, nəfər, şəxsiyyət; неизвестное лицо naməlum şəxs; знакомое лицо tanış adam; 5. qram. şəxs; ◊ от лица (кого) ... adından, ... tərəfindən; лицом к лицу üz-üzə, üzbəüz; все на одно лицо hamı bir-birinə oxşayır; не взирая на лица şəxsiyyətə baxmadan; спасти (сохранить) свое лицо öz hörmətini saxlamaq; в лицо сказать üzünə demək; в лице кого ... şəxsində; перед лицом кого-чего ... qarşısında; лицом к кому-чему 1) üzü... tərəfə, üzünü... tərəfə çevirərək; 2) ön tərəfi, qabağı, üzü; действующее лицо bax действующий; должностное лицо bax должностной; физическое лицо hüq. fiziki şəxs; юридическое лицо hüq. hüquqi şəxs; лица (живого) нет на ком ağappaq ağarmış; ни кровинки в лице bax кровинка; на лице у кого или чьем написано üzündə yazılmışdır, üzündən oxunur; не ударить лицом в грязь üzüqara olmamaq (çıxmamaq); к лицу кому yaraşır; не к лицу кому yaraşmır, yaraşmaz; стереть (смести) с лица земли yer üzündən silmək.

ЛИЦЕПРИЯТСТВОВАТЬ
ЛИЦОВАННЫЙ

Digər lüğətlərdə

водружа́ться кашлю́н наводно́й чистоплю́й верте́пный выгора́живать молодо́й моча́лить патрули́ровать пивова́ренный руку отхватит солоде́лый состри́ть це́зарь choker jiggle life peeress pilular unputdownable white corpuscle гребец злодейство налакаться размежеваться сеноуборка