МАГЪЛУБАРУН

|| МАГЪЛУБУН гл., ни вуж-вуч; -да, -на; -из, -зава; -а || ая, -ин, -рай, -мир; магълуб авун, магълуб шавун, магълуб тахвун, магълуб хъийимир кӀаник кутун, са нел-квел ятӀани гъалибвал къазанмишун. Иран гъиликнавай Афгьанрин эмир мелик Магьмудал гъужумна, ам магълубарна. З. Р. Гьажи Давуд. Гъуьрметлу юлдашар, чна квез куь журналрин 50 йисахь галаз алакъалу тир лишанлу вакъиа мубаракзава. Чаз квехъ чанарин сагъвилер, яратмишунра цӀийи-цӀийи кукӀушар магълубдай къуватар хьана кӀанзава. «Самур» журн., 2001, No 2.

МАГЪЛУБ
МАГЪЛУБВАЛ

Digər lüğətlərdə

вы́водок плотне́ть хлебосда́тчик дискримини́ровать кула́чество лечь в дрейф перелома́ться подва́льный пред... фракциони́зм annunciation bedstead bitter-spar cathodic cycle-car discophile hydroelastic suspension insatiate onomatology Rizaiyeh styled upstater карп перевешивать поперхнуться