МЕКИР

köhn. 1. qeybət, dedi-qodu; 2. məkr, hiylə, aldatma, kələk, biclik; мекир авун a) dalca danışmaq, qeybət etmək, yamanlamaq, pisləmək; b) məkr etmək (eləmək), hiylə işlətmək, kələk gəlmək, aldatmaq.
МЕКЕРА
МЕКИР

Digər lüğətlərdə

весы́ возмути́тельница кадри́ль семеново́дческий че́стер беломе́стцы взбро́сить курье́р мертве́цкий муче́ние некорре́ктность подиктова́ть татуа́ж неглиже combine goodie ground-color hairpiece hoorah Jogjakarta naphtha proteide sax плюмаж флегматичный