НАВЛЕЧЬ

сов. səbəb olmaq, oyandırmaq, doğurmaq, törətmək, yaratmaq, düçar etmək, uğratmaq, düşürmək; навлечь беду fəlakətə səbəb olmaq (uğratmaq); навлечь на себя подозрение özünə qarşı şübhə oyandırmaq.

НАВЛЕЧЁННЫЙ
НАВОДИТЬ

Значение слова в других словарях

закруглённо мучни́стое нави́снуть признава́ться решёточный трёшник фосге́новый шуме́ры вприты́к к заты́льник метиза́ция рыже́ть то и дело симония фант fish-tackle giglet mimicker pipe tree teazle titanite безразмерный вылезть перебазировать шпалера