РУГЪ

сущ.; -а, -а; -ар, -ари, -ара къалин векьер-кьалар, кьакьан хъчар, цацар. # ~. акьалтун, ~ади басмишун. Майдандикай амайди са яц ацукьдай чка тир. Амай чкайриз ругъ акъатнавай. А. Исм. Вацран мичӀер.

РУГУР
РУГЪВАЛ

Digər lüğətlərdə

комбайнерка лизу́нья понале́чь прои́скивать светло́ трен усыпа́ть бря́кнуть гвоздо́к мени́ск на роду напи́сано навы́ться перенапря́чься податно́й политическая эконо́мия снаряди́ться чекчуры coheiress doped downcheck fast worker paint-box photocell plasmoid чьи