ТӀА

граммат., сущ.; -ди, -да глаголдин шартӀунин форма арадиз гъидай суффикс. ШартӀунин форма алатай вахтунин причастидикай - тӀа суффиксдин куьмекдалди арадиз къведа ( фейитӀа, туртӀа, къачуртӀа; лагьайтӀа ). Р. И. Гайдаров, М. А. Алипулатов. Лезги чӀал. "ТӀа" галай кардихъ эхир жедач, Гьамид. "ТӀа" галуд, уьтквем хьухь. А. А. Пад хьайи рагъ.

ТӀА
ТӀАБ

Digər lüğətlərdə

богоспаса́емый впи́санный выпушно́й отбуксиро́вывать оттушёвываться склепа́ться сосредото́ченность сыны́ энто... безбра́чие дозвуково́й забеле́ться лесни́к на́ руку! стрекать aberrancy Birthday Honours foreignness Gotha hector incitant мяуканье перегрызать претендент фибра