ХАЛИ

сущ.; -ди, -да; -яр, -йри, -йра бурандин екевал авай, ширин тӀямдин емиш. Беген тушиз кӀвал-югъ тергда на, Халидикай дуван кудай сергда на. Е. Э. Ватандай катзавайбуруз. Гъафил я вун, яргъал мирес, Чара тежез хали, кӀерец. Гъиле кьуна патахъ кӀекӀецӀ, Кьурудни ицӀид тийижиз. С. С. Лавгъа шаирдиз, Ша, къунши, хали неда чна кьведа. СМ. ЦицӀигъ-наме. * гатун хали, зулун хали, пехърен хали, хъуьтӀуьн хали.

ХАЛАТ
ХАЛИКЬ

Digər lüğətlərdə

общепри́нятый отума́ниться палеогра́фия печатле́ть уготовля́ть ви́тязь на распутье дисково́д катало́г ковбо́й обмере́ть подкла́дывать реэ́кспорт скоро́бленный сюзерен agaricaceous electrolyze hitter holmgang mockers operating theatre organology refugee закисать засахариваться опричник