ЧӀИГЪУН

гл., куь; -да, -на; -из, -зава; -а, -ин, -рай, -мир; -чӀигъ авун, чӀигъ тавун, чӀигъ тахвун, чӀигъ хъийимир гьа сесерин ван акъудун. Гьа и арада рикӀини чӀигъна са вуж ятӀани кьурук атана. В. М. Гьарасатдин майдандал, «Вужа? Ша!» РакӀари чӀигъна. Таниш сес акъатна. Ж. Гь. Хтулдиз халича. Чна ихтилатардайла, заз ккалин рак чӀигъ ийиз, тӀимил кьван кьецӀ кутаз, кӀев хъжез, акуна. А. Э. Кьегьал.

ЧӀИГЪИЧӀИГЪ
ЧӀИЖ
богоро́дицин жело́ночный ни́же обостря́ть офса́йд разбрако́вочный слу́да со́гнутый двадцатипятиты́сячники руси́стика шабандать bosh hoistman honky intraocular knuckle joint lobar pentahedron quiddity turf-bound запломбировывать поржаветь посплетничать пресмыкаться трезветь