MUCUL

is.
1. Közərdilmiş dəmirin üst qabığı.
2. dan. Yanma, yanıb yığılma, büzüşmə.
□ Mucul olmaq – mucullamaq. Saçı mucul olmaq.
// Yanıq.
İşıqla bərabər ortalığa tüstü və bərk mucul iyi yayılmağa başladı. Ə.Əbülhəsən.

MUÁVR
MUCULLANMA

Значение слова в других словарях

всамде́лишный полезащи́тный поте́рянно просу́шивание регенера́тор стрекоту́ха фолликули́н блудоде́йка казни́ть кото́рый моски́тный общи́нный подстро́чный психоге́нный латушка distinguishing guard row lexicographic pretence self-approbation window envelope бумага затиснуть претензия припекать