ÜZSÜZ

ÜZSÜZ I sif. Həyasız, sırtıq, riyakar. Bir sıra vicdansız, bir sıra üzsüz; Gəzib qara-qara hər yerdə güdür (M.Müşfiq).

ÜZSÜZ II sif. Üzü olmayan əşya. Üzsüz yorğan-döşəyə girib xəyala getdi.

ÜZMƏK
ÜZÜCÜ

Значение слова в других словарях

-усеньк-(ий) буруны́ впа́вший киберне́тика любе́зность приоса́ниться сму́шевый флешь за́ститься кооперати́вный о́кисел пенополиурета́н раску́тываться рассредото́чивать -aceae bargain-basement Hebraic pansway plenteousness steinkirk westing газомер клеврет колун туча