ÜZÜCÜ

ÜZÜCÜ I sif. Üzücü, suda üzən. Hərçəndi Yasəmən çox üzücü idi, amma bu iti axan, daşları və böyük kolları yumalayan seldə üzmək mümkün deyildi (S.S.Axundov).

ÜZÜCÜ II sif. Yorucu, cansıxıcı. Bir-birindən üzücü, əzablı fikirlər onun qəlbini sıxırdı (C.Gözəlov).

ÜZSÜZ
ÜZÜK

Значение слова в других словарях

блажи́ть дю́ны инже́ктор многопарти́йный навозоразбра́сыватель обкарикату́рить оцара́паться поеди́ночный электросталеплави́льный искра́шивать наша́рить прожи́точный растыка́ться саранча́ трёшка тяжёлые почвы варяг balk-ploughing finical haemolysis poundcake syntagmata tautologous акклиматизация заесть