ВЫГОРЕТЬ I
сов. 1. yanmaq, yanıb kül olmaq, yanıb qurtarmaq; 2. ağarmaq, solmaq, bozarmaq (parça haqqında).
ВЫГОРЕТЬ II
сов. dan. baş tutmaq; дело не выгорело iş baş tutmadı.
ВЫГОРЕТЬ I
сов. 1. yanmaq, yanıb kül olmaq, yanıb qurtarmaq; 2. ağarmaq, solmaq, bozarmaq (parça haqqında).
ВЫГОРЕТЬ II
сов. dan. baş tutmaq; дело не выгорело iş baş tutmadı.
1. кана герг хьун, михьиз кун. 2. ракъини кана ранг фин, алахьун. ♦ дело не выгорело разг. кар кьиле фенач, кар туькIвенач
Tam oxu »I -рит; выгоревший; св. см. тж. выгорать 1) Уничтожиться от огня, пожара; сгореть до конца. Всё селение выгорело. 2) Высохнуть, погибнуть от зноя. Хлеба на полях выгорели. 3) Израсходоваться полностью
Tam oxu »