ДАБАН

(-ди, -да, -ар) daban; дабандин кӀараб daban sümüyü; гуьлуьтдин дабан corabın dabanı; * дабан атӀун bax дабан эгъуьнун; дабан эгъуьнун bax кӀвач (кӀвачин кӀан эгъуьнун); дабанда гьатун ardınca düşmək, təqib etmək, dabanlamaq; дабандиз куьс гун məc. dan. dabanına tüpürmək, daban almaq, qaçmaq, götürülmək.
ДАБАКЬ
ДАВ

Значение слова в других словарях