ЕДИНИЧНЫЙ

прил. 1. tək-tək, tək-tək təsadüf edilən, az təsadüf edilən, tək bir, nadir; единичные случаи tək-tək (az) təsadüf edilən hallar; 2. tək, fərdi, ayrı-ayrı.

ЕДИНИЧНОСТЬ
ЕДИНОБОЖИЕ

Digər lüğətlərdə

девча́чий заторопи́ть напи́тывать пат пи́во просте́нок шамато́нить эндеми́чный змеевико́вый куда́ па́лубный прибива́ние ста́рческий строчно́й шторми́ть винительный adroitness copped firebug gombeen-man guider photocube sandsoap wind-porch внушить