ОТВАЛ
1. см. отвалить. 2. с.-х. куьтендин кьул (туруни ва макъуни атIай накьв алчудриз
къерехдиз ярхардай пай). ♦ до отвала руфун дакIвадалди, туьтуьнихъ кьван ацIудалди (тIуьн).
ОТВАЛ I м 1. atma, çevirmə, qaldırma, atılma, çevrilmə, qaldırılma, 2. sac, gavalım (kotanda); 3. tiyə bəndəmi; 4
Полностью »-а; м. см. тж. до отвала, до отвалу, отвальный 1) проф. к отвалить - отваливать 1), 2), 4) Отвал пустой породы. 2) Приспособление в плуге и землеройных машинах для отделения и переворачивания пласта з
Полностью »