I (Zəngilan) körpə buzov. – Pışdıx bızavın illaf <lap> balacasına de:llər II (Cəbrayıl) bişmiş dələmə. – Dələməni qoyub ojağa pişirillər
Полностью »нар. пис яз. Чир хьухь: ви абур, си ахлакь вав эгечӀунилай аслу я. Пис эгечӀда вав - писдиз аквада вун, ви хъсан жигьетарни, акунарни квахьда, хъсанд
Полностью »(-ди, -да, -яр) 1. fitçalan oyuncaq; 2. dan. sümsü; * …писпӀидал кьуьл авун ...çaldığı ilə oynamaq, …əlində alət olmaq, özgənin sözü ilə oturub durmaq
Полностью »...тӀвалуникай гадади писпи авуна. Р. 2) куьч. гзаф рахадайди, пичӀи рахунар ийидайди. * писпияр ямир! межд. гзаф ва манасуз рахамир. * писпидал
Полностью »нар. йисан къене. Са гьафтеда ада йисди гъил элкъуьриз хьайи поэма куьтягъна ва ам журналдиз рекье туна. 3. Гь. Ахварай авудай аваз.
Полностью »...Gədəbəy, Qazax, Tərtər, Tovuz) duru xörək. – İsdi pişir, büyün hava söyuxdu (Qazax); – Sə:r olanda elə hamı isdi içir (Basarkeçər)
Полностью »хъсан-писди талгьур, хъсан-писди ахтармиш тийир, вуч хьайитIани кьабулдай.
Полностью »1. кьил акъат тийир; ачух тушир (мес. хатI). 2. хъсанди-писди талгьур, хъсанди-писди ахтармиш тийир.
Полностью »pısın-pısın danışmax: (İsmayıllı) bax pısım-pısım. – A qızdar, nə var ki, belə pısın-pısın danışırsuz?
Полностью »в сочет. pişim-pişim eləmək осторожно обращаться с кем-л., стараться не раздражать, не разгневать кого-л., уговаривать
Полностью »pısım-pısım danışmax: (Ağdaş) pıçıltı ilə danışmaq, xısın-xısın danışmaq. – Həmid Səfərnən pısım-pısım danışırdı
Полностью »гильдия (в дореволюционной россии один из разрядов, на которые делилось купечество в зависимости от своего имущественного положения)
Полностью »sif. 1. Dişi, dişləri olan; diş-diş. Dişli çarx. Kənd təsərrüfatı maşınqayırma zavodları üç cür dişli mala buraxırdı. 2. məc. dan. Sözükeçən, ağızlı,
Полностью »is. Amerika qitəsinin, Cənubi və Şimali Amerikanın ancaq bəzi rayonlarında qalan ən qədim yerli əhalisini təşkil edən tayfa və xalqların ümumi adı
Полностью »...qavrama vasitəsilə əmələ gələn, törəyən, hisslə dərk olunan. Hissi qavrayış. Hissi təəssürat. // Hissə, duyğuya aid olan. Mərkəzi, yaxud birləşdirici
Полностью »...(gəlmək) – bax qısqılamaq. 2. Hədə, qara-qorxu; hədələmə, sıxışdırma. Qısqı güclü olanda, qorxaq bacadan qaçar. (Ata. sözü). Səlim bəy Nəbinin qısqıs
Полностью »sif. 1. His verən, yaxşı yanmayıb his eləyən; tüstülənən. Hisli təndir. – Dağ başı səsli qalar; Ocağı hisli (z.) qalar; Yemək ilən dost olan; İllərlə
Полностью »(Şəki) köhnə çəki vahidi. – Üş başdin bir putdu; – Bu başdi fındıx verərdıx, bi başdi duz verərdi araf bizə
Полностью »(Ordubad) bir kiloqram ağırlığında çəki vahidi. – Bisdə bir kiloya deyərıx; – Bisdə çəki daşıdı
Полностью »(Xanlar) yun darağının ağzına keçirilən taxta. – Min dəfə demişəm ki, darağı çişdix’siz qoymuyun
Полностью »1. кагъаз, чар (сада садаз кхьей). 2. кхьин; кхьинар; учиться письму кхьиз (кхьинар) чирун.
Полностью »несов. 1. цIив авун; цIивривар авун; цIив-цIив авун. 2. цIивривардай хьтин шуькIуь ванцелди рахун; гьараюн; ван акъудун
Полностью »1. дакIур элкъвей хъуьтуьл булка; тIунутI. 2. пер. элкъвей куьк тIунутI хьтин ччин алай кас, куьк пурцух кас
Полностью »(Dərbənd) daban, dəyirman daşlarının işini nizamlayan hissə. – Dəgirman lap iri çəkmağa başlayutdu, piskəni bir az aşağa elə
Полностью »sif. Pası olan, pas atmış; paxırlı, cəngli. Paslı qazan. – Tez-gec qırılacaq paslı zəncirlər; Al geyib doğacaq azad bir səhər. S.Vurğun. [Otaqda] ağzı
Полностью »1. зло, злое действие, худо, зловредность; 2. порочность, скверность, дурнота, негодность;
Полностью »...olduğu fəsiləyə mənsub (vəhşi növləri də olan) məməli ev heyvanı. Pişik öz balasını istədiyindən yeyər. (Ata. sözü). ◊ Pişiyə rast gələn (pişik görmü
Полностью »...ya bədəni kirli, pasaqlı. Pinti uşaq. – Qış getsə, gəlsə yaz; Pinti qız üzünü yumaz. (Ata. sözü). Əmi oğlu evə gələndə deyir ki, türk arvadları bircə
Полностью »1. хъсанди-писди ахтармишдай, хъсанди-писди лугьудай, хъсанди хкядай; усалди (усал затI, усал кар) кIан тийир. 2. ачух, гъавурда гьатдай, кьил ак
Полностью »...разобрать. 2. хкягъун, хкягъиз акъвазун, къекъвез акъвазун, хъсанди-писди ахтармишун.
Полностью »сущ.; -да, -да; -бур, буру, -бура хъсан кас, затӀ, гьайван. Им писди я, им хъсанди лагьайла,... Чин ачухин Гъуцар мугьман атайла... Е. Э. Камаллу п
Полностью »(Zaqatala) ucu qarmaq şəkilli uzun ağac. – Ho ağacın budaxları pisdi, almanı kolçansız yığmağa olmuyacaxdı
Полностью »...избы пер. жуван кIвалин пис-хъсанди къецел акъудун, кIвалин хъсан-писди хуьруьз чукIурун.
Полностью »...cəmal Gözəllik, gözəl üz, üz gözəlliyi. (“Koroğlu” dastanının lüğəti) Pisdi Koroğlunun halı, Soldurmaynan gül camalı, Dəmirçioğlu, İsabalı, Ağlama, N
Полностью »...къилихрин къене эдебдин, марифатдин нормаяр инкар ийидай, хъсан-писди талгьур. 2. са тайин ва ачух фикирар, бине авачир).
Полностью »...qədr(ini) bilmək, qədir-qiymətini bilmək, layiqincə qiymətləndirmək; писди такунмаз хъсандан къадир чир жедач. Ata. sözü pis olmasa, yaxşının qədri b
Полностью »...qədr(ini) bilmək, qədir-qiymətini bilmək, layiqincə qiymətləndirmək; писди такунмаз хъсандан къадир чир жедач. Ata. sözü pis olmasa, yaxşının qədri b
Полностью »...gəvəzənin biri imiş. “Koroğlu”. // Sif. mənasında. Gəvəzə adam. – Nə pisdi, bu səsə qatıb səsini; Gəvəzə qarğalar tərif yazsalar. M.Araz.
Полностью »...-йри, -йра вузда тарсар гудай класс. Милли чӀаларин векилрин гьал лап писди хьана: са дарискъал аудиториядиз кӀватӀ хьайибурувай ина фикириз, гъ
Полностью »...(Kürdəmir) II (Gəncə, Qazax, Şamaxı, Şəki) görkəm, görünüş. – Sənin löyünüη çox pisdi (Qazax); – Dağların löyünü dəgişib (Şamaxı) III (Göyçay, Qazax)
Полностью »...разбора сад лагьай (лап хъсан) сорт чарар. ♦ без разбору хъсанди-писди талгьана, килиг тавуна, ахтармиш тавуна; к шапочному разбору куьтягь хъайила
Полностью »...гьикӀ ятӀа? görəsən, o necədir?; 2. elə isə, onda, o halda; къунши писди ятӀа – ката. Ata. sözü qonşun pisdir – köç qurtar; * гьакӀ ятӀани bununla be
Полностью »...гьикӀ ятӀа? görəsən, o necədir?; 2. elə isə, onda, o halda; къунши писди ятӀа – ката. Ata. sözü qonşun pisdir – köç qurtar; * гьакӀ ятӀани bununla be
Полностью »...къачузвай камар || ЛГ, 1999, ӀӀ. ӀV: Милли чӀаларин векилрин гьал лап писди хьана: са дарискъал аудиториядиз кӀватӀ хьайибурувай ина фикириз, гъил
Полностью »...– Uşaxların qırımını yaxçı görmədim (Qax); – Büyün qırımın çox pisdi (Şuşa) II (Ağcabədi, Cəbrayıl, Füzuli, Göyçay, İmişli, Kürdəmir, Qazax, Quba, Mi
Полностью »...сущ. хъсанди; pis olmasa, yaxşının qədri bilinməz. Ata. sözü писди такунамаз хъсандан къадир чир жедач; 8. yaxşılıqla нареч. хъсанвилелди, хушвилелди
Полностью »...götürmərəm. (Bayatı). Çəkilib pünhana, deyir, dərdə döz; Cəhənnəm odundan pisdi tənə söz. Aşıq Ələsgər.
Полностью »...тӀал-квал квачиз хьун.... хъсанди я артухан сагълам жедач, я... писди... сагъсуз жедач... А. А. Пад хьайи рагъ. Синоним: сагъсуз хьун.
Полностью »...çıxan böyüklənməli kimi hesab edib pırçım-pırçım axan tər içində pişdi, pörtüb qızardı (S.Rəhimov); BİEHTİRAMLIQ Sabahı günü dükançılardan biri Kalni
Полностью »...Ахмакьвал пис четин тӀал я. * кӀуь-цуруди (уькӀуьни цуру ) сущ. хъсан-писди. - Дуст хвена кӀанда. Адаз кӀуь-цуруди чирун герек я. Са кимивал квачир к
Полностью »фарс, сущ.; -ди, -да; -ар, -ри, -ра 1) дуланажагъдин шартӀар писди. Кесиб къецел экъечӀайла, пачагьди и сеферда адан гуьгъуьниз фин кьетӀ авуна. Ф. П
Полностью »...ада заз сугьбетна... А. Къ. Халкь. Милли чӀаларин векилрин гьалар писди хьана: са дарискъал аудиториядиз кӀватӀ хьайибурувай ина фикириз, гъил юзур
Полностью »...ада заз сугьбетна... А. Къ. Халкь. Милли чӀаларин векилрин гьалар писди хьана: са дарискъал аудиториядиз кӀватӀ хьайибурувай ина фикириз, гъил юзур
Полностью »...гьуьлуьн кицӀ. * кицӀ ятӀани, жуванди я мисал 'мукьва-кьили гьикьван писди хьайитӀани, писвал ийиз жедач' манадин ибара. Эвел заз ам суддиз вугуз к
Полностью »...хутахна. С. Зазни хуш я ви шаламар. 2 ) са вуч ятӀани къалурзавай гаф. Им писди я, им хъсанди лагьайла... Е. Э. Камаллу паб. Им Аллагьдин несибар я
Полностью »...къабулич кесибдин гаф, ТагайтӀа ришвет, судуяр. С. С. Судуяр. Ваз писди хьана зи рикӀи кьабулдач. 3. Э. Муьгьуьббатдин цӀелхем. Бубадилай амай вар
Полностью »...Аллагь-Таалади гьар са касдиз кьил, акьул ганва. Жува фагьум-фикир ая. Писди - жувандини негь ая, хъсанди душмандинди ятӀани ишлемиша. С. Ярагъви ашу
Полностью »...алакъалувал, гьахълувал. Муьштерийрихъ галаз адан аллагьсалагьа лап писди я. И. В."УстӀар". * Аллагь куьмек хьурай ! межд., низ "Ваз Аллагь куьмек
Полностью »...себеб хьун; в) рахш. са затӀунин хъсанди туна (аламаз) писдакай галкӀун, писди къачун; gözünü (gözlərini) dikmək а) вилер акӀурун, вил алуд тавуна ки
Полностью »