м мн. нет xüs. mimetizm (1. miner. bəzi kristalların bitişmə yolu ilə daha mürəkkəb simmetriyalı kristal əmələ gətirmə xassəsi; 2. bax мимикрия).
Полностью »-а; м. (от лат. pietas - благочестие) 1) Религиозное течение, возникшее в 17 в. среди протестантов Германии, отвергавшее внешнюю обрядность в пользу мистицизма и имевшее целью усиление влияния старого
Полностью »м piyetizm (XVII əsrdə Almaniyada protestantlar arasında meydana gəlmiş dini cərəyan).
Полностью »...см. ползти. ♦ ползать в ногах кIвачерик къатадун, кIвачерик ярх хьун (минетиз алчахвалун).
Полностью »...яшайишдикай, гьалдикай шикаят авун; 4. пер. минетун, минетиз-минетиз кӀан хьун; ağlayıb-sızlamaq (sıtqamaq) рикӀяй шехьиз-шехьиз минетун, минет-суьне
Полностью »...ТахьайтӀа, мад завай яшамиш хъижедач. Зи язух ша! - зарулвилелди ам минетиз эгечӀна. А. И. Самур. Абур къачудай вуж; ава, низ гун? - зарулвилелди
Полностью »...хуьруьз хъфидайди яни? Зун тиртӀа, валлагь, чамма, вири район минетиз атанайтӀани, хъфидачир. Н. И. Гьакимрин папар. ☼ чамма гафунин бинеда чан му
Полностью »...бегенмиш (рази) тушир кьасарун, вичи-вич рази тушир хьиз тухун, вичиз минетиз тун, хагьиш ийиз тун; 2. кил. naz-nemət; 3. пер. назлу, назлу руш, наза
Полностью »...Ирандин шагьдикай кичӀе хьайи Дергагькъулибег мад урусрин патав минетиз хтана. Урусри и сефердани адан хаинвилелай гъил къачуна, амма ам, чӀехи къ
Полностью »...-вара тӀалдин, секинсузвилин гьиссерин сес. Са рушан сив ахъайнач минетиз, Къванер яни - я суза, я цӀугь авач. А. С. Хцихъ галаз ихтилат. Ахпа вичин
Полностью »...Уьзден. 2) хуьре яшамиш жезвайди. Хуьруьнвияр атанвай Хандин патав минетиз... Ф. Бахтавар. Гьар сеферда хуьруьз мукьвайрин патав атайла, хуьруьнв
Полностью »...сузадин. А. С. Элди гьисаб ийидайла эсирар. Са рушани сив ахъайнач минетиз, къванер яни - я суза, я цӀугъ авач. А. С. Хцихъ галаз ихтилат. * суза
Полностью »...тӀуьр кьван шейэр хтана. А. А. Лезгияр. Са рушани сив ахъайнач минетиз, Къванер яни - я суза, я цӀугь авач. А. С. Хцихъ галаз ихтилат. И арада чи п
Полностью »...ажузвилелди, аялди хьиз, жаваб гузва руша. М. В. Гьарасатдин майдандал. Атайда минетиз къвалалай, Йигиндиз, поезддал фена ам... СтӀалдал хъфей с
Полностью »...тавуна атайди ва чпин чкадани гзафбуру. лап ужуз къиметдай гуз минетиз вичин гуьгъуьна гьатнавайди ихтилатна. А. И. Самур. * чиннн рангар атӀун гл
Полностью »