moizəçilik
сущ. проповедничество (деятельность проповедника)
сущ. см. moizəçilik
morzeçilik
сущ. разг. характер весельчака, шутника
məzəçilik
is. 1. bax ərizəbazlıq. Ərizəçiliklə məşğul olmaq. 2. köhn. Keçmişdə savadsız adamlara pulla ərizə yazma peşəsi
сущ. 1. см. ərizəbazlıq 2. занятие того, кто писал заявления за плату
сущ. 1. кил. ərizəbazlıq; 2. куьгьн. арзачивал (виликра кӀел-кхьин течир ксариз пулунихъ арзаяр кхьинин пеше)
ərizəçilik
сущ. занятие метателя копья