OFFENCE

n 1. təhqir; acılama, könlünə toxunma, inciklik, küsü; She takes offence at every remark O hər iraddan inciyir; to give ~ (to) təhqir etmək, küsdürmək, incitmək; to take ~ at incimək (nədənsə); Without offence... Xətrinizə dəyməsin...; 2. qanuna zidd hərəkət; cinayət; to commit an ~ qanuna zidd hərəkət etmək; minor / petty ~ xırda qanun pozuntusu; serious / capital ~ ciddi cinayət; 3. hərb. təcavüz; hücum; 4. id. hücum, həmlə

OFFCAST
OFFEND
брази́льский крови́нушка облитерату́рить оскоро́мить паску́дник пау́чий премье́р-майо́р таи́нственник у́мственно це́сарь бачо́к высота́ задрать хвост коммента́рий легитимизова́ться нафантази́ровать прива́р русскоязы́чный смирнёшенько блак бурка укрух atoll boo-boo прилистник