АЧАРЧИВАЛ

сущ.; -или, -иле ачарчи пешекар. Бакудин нафтӀадин мяденра 10-15 йисуз ачарчивиле кӀвалахай бубади хайи Гъетегърин хуьре ва райондани жавабдар тамамарнай. К. К. Халкьдин баркаллу, илимдин къагьриман хва || ЛГ, 2000, 15 VӀ.

АЧАРЧИ
АЧКАР
ВИЧ-заражённый заворожи́ть заме́дленно неуда́чно огнепрово́дный щебнебо́ец безбо́жница Вене́ра ве́нский дорисо́вка досу́шить ука́з умерщвля́ться footballer getting haemato- Herzegovinian mangle naturalize ocean deeps percents strawberry tongue surnominal занозить сыновний