БЕГЬЕРЛУВАЛ

сущ.; -или, -иле; -илер, -илери, -илера бегьерлу тир гьал. Тарарин бегьерлувал пешералдини чир жеда. Мисал. 2) менфятлувал. Гьар са кӀвалахдин бегьерлувал нетижадалди чир жеда. Р. Антоним: бегьерсузвал.

БЕГЬЕРЛУ
БЕГЬЕРЛУВИЛЕЛДИ

Значение слова в других словарях