КНИЦА

ж 1. məh. kötük; 2. dəniz. bucaqlıq (gəminin taxta hissələrini bərkitmək üçün taxtadan və ya metaldan qayrılmış bənd).

КНИКСЕН
КНОПКА
му́торно ни ного́й опростоволо́ситься остроску́лый отщи́пываться перепихну́ть расклёпка сверхлими́тный толстобрю́хий фрео́н хмелево́д коза́ ургуй associable intercessory paper-pulp pithecanthropoid reefing that is to say unfainting unwished водолаз голик рабовладение рубище