НАБУТАРУН
(-из, -на, -а) f. 1. naqis etmək, şikəst etmək, əlil olmasına səbəb olmaq; 2. məc. xəstə salmaq, naxoşlatmaq.
гл., ни-куь вуж; - да, - на; - из, - зава; - а, - ин, - рай, - мир; набутар авун, набутар тавун, набутар тахвун, набутар хъийимир набут тир гьалдиз
Полностью »