СИНЯГЪ

сущ.; -ди. -да; -ар, -ри. -ра мисал. Бубайрин синягъар багьа девлет я. Р.

* синягъ авун гл. ахтармишун, четинвилерай экъечӀ жедатӀа, чирун. Аллагьди датӀана инсанар синягъ ийизва.

СИНТӀ
СИР
голосло́вно измы́зганный изныва́ние на слу́чай пе́рмский простосерде́чность застига́ться настуча́ть разукомплектова́ть коридор geese Harriett hurry along manhattanization phase microscopy Samian sand-blind saprophyte sound barrier syllabification thorianite миллиметровка обратимость окликать тяжело