ОБИТЬ

сов. 1. üz vurmaq, üz çəkmək; обить сундук железом sandığa dəmirdən üz çökmək; 2. çırpmaq; обить плоды с дерева ağacdan meyvə çırpmaq; 3. yırtmaq, dağıtmaq; 4. zədələmək; обить штукатурку стены divarın suvağını zədələmək.

ОБИТЫЙ
ОБИТЬСЯ

Значение слова в других словарях