ИСПОРЧЕННЫЙ

1. прич. xarab edilmiş, xarab olmuş, korlanmış, pozulmuş; 2. прил. əxlaqsız, əxlaqı pozğun, yava, tərbiyəsiz; ◊ испорченный до мозга костей bax мозг.

ИСПОРЧЕННОСТЬ
ИСПОХАБИТЬ

Значение слова в других словарях