НАВЛЕЧЬ

сов. səbəb olmaq, oyandırmaq, doğurmaq, törətmək, yaratmaq, düçar etmək, uğratmaq, düşürmək; навлечь беду fəlakətə səbəb olmaq (uğratmaq); навлечь на себя подозрение özünə qarşı şübhə oyandırmaq.

НАВЛЕЧЁННЫЙ
НАВОДИТЬ

Значение слова в других словарях

дря́хнуть забия́чливый рутини́стка фосфори́чно шмыг бодря́ще кругло... ослы́шка смолоку́р фрагме́нт brachiate cement certainty flame thrower Las Vegas revulsion smolt ten-cent store torchère upswept барачный взбудоражить гардина гидрометр разжиреть