НАВЛЕЧЬ

сов. səbəb olmaq, oyandırmaq, doğurmaq, törətmək, yaratmaq, düçar etmək, uğratmaq, düşürmək; навлечь беду fəlakətə səbəb olmaq (uğratmaq); навлечь на себя подозрение özünə qarşı şübhə oyandırmaq.

НАВЛЕЧЁННЫЙ
НАВОДИТЬ

Digər lüğətlərdə

втя́жка кэш-па́мять неугаса́ющий разру́шить сизя́к слези́нка травник агроно́мша вырисо́вываться нетёсаный неудо́бный ножево́й подоси́новик принижа́ть artificial perception axman blocky dividing nargilly reconcilability tux unschooled аналогический озадачить троянский