RÜKU
сущ. религ. поклон во время совершения намаза
[ər.] сущ. дин. руку(гь) (капӀдамаз гъилер метӀериз яна гьалтдай-юкь агъуздай гьерекат).
Полностью »is. [ər.] din. Namazda əlləri dizlərə dayayıb əyilmə hərəkəti. Qünut, rükum, bir də səcdəm səhv olsa; Neyləsəm, səhihdi namazım mənim
Полностью »