сущ.; -у, -а; кимибур прилагательнидикай арадиз атанвай существительное; кими тирбур. [Зарлишан]. Эхь, эхь! Квез амайбур кимибур хьиз авайни?. Н.
Полностью »...Кьейибурукай пис рахадайди туш. Р. 2) ни кьенватӀа, гьабур. Ам кьейибур шадвилелди хъуьредай, чпи са еке гьунар авур хьиз уьткемвилелди рахунар
Полностью »(-у, -а) c. 1. sevənlər, əzizlər, ən əziz, ən istəkli, ən sevilən adamlar; 2. sevgililər, istəklilər
Полностью »(-ди, -да, -ар) çöküntü, ərp; къамбурди кьун ərp bağlamaq, ərplənmək; * къамбурда тун məc. dan. dövrələmək, mühasirəyə almaq, qomarlamaq
Полностью »(-ди, -да, -ар) çöküntü, ərp; къамбурди кьун ərp bağlamaq, ərplənmək; * къамбурда тун məc. dan. dövrələmək, mühasirəyə almaq, qomarlamaq
Полностью »...прилагательнидин гзафвилин кьадардин форма. И меслятар зун патал цӀийибур тир. А. Къ. Нехирбанни лекь.
Полностью »вини прилагательнидикай хьанвай существительнидин гзафвилин кьадардин форма. Кил. ВИНИДИ.
Полностью »вини прилагательнидикай хьанвай существительнидин гзафвилин кьадардин форма. Кил. ВИНИДИ.
Полностью »сущ.; -у, -а; вири прилагательнидикай хьанвай существительнидин гзафвилин кьадардин форма; никай-квекай рахазватӀа, вири санлай
Полностью »сущ.; -у, -а; вири прилагательнидикай хьанвай существительнидин гзафвилин кьадардин форма; никай-квекай рахазватӀа, вири санлай
Полностью »дили прилагательнидикай хьанвай существительнидин гзафвилин кьадардин форма. Кил. ДИЛИДИ.
Полностью »дири прилагательнидин гзафвилин кьадардин форма. Къуншидин бицӀекар дирибур я. Р.
Полностью »сущ.; -у, -а; дирибур прилагательнидикай хьанвай существительнидин гзафвилин кьадардин форма; дири тирбур. - Ваз зун ина гзаф кефина авай хьизяни?
Полностью »диши прилагательнидикай хьанвай существительнидин гзафвилин кьадардин форма. Кил. ДИШИДИ.
Полностью »рах., сущ.; -у, -а; бицӀибур прилагательнидикай хьанвай существительное. БицӀибурузни амалар чидайди я. Р.
Полностью »сущ.; -у, -а цӀийи тир вужар-вучар ятӀани. Хирер цӀийибуруз, Гъетер мичӀибуруз, Гъилер ичӀибуруз, Рекьер кӀевибуруз Са экв це, Куьмек це! Лувар це,
Полностью »...прилагательнидин гзафвилин кьадардин форма. Стхадин аялар вири бицӀибур я. Р.
Полностью »ж 1. ктIун; ктIайбур; ктIай чка; яблоки с прелью ктIайбур квай ичер. 2. ктIайбрун (ктIай пешерин, векьер-кьаларин) ни.
Полностью »Əsli zərənq kimidir, “qoçaq” deməkdir, farscadır. (Bəşir Əhmədov. Etimologiya lüğəti)
Полностью »...туберкулѐздин. 2. туберкулѐз квай. 3. туберкулѐз квайбрун, туберкулѐз квайбур сагъардай (мес. санаторий).
Полностью »Əsli hoplanmaq kimidir, “hop deyib atılmaq”dır. (Bəşir Əhmədov. Etimologiya lüğəti)
Полностью »Ərəbcədir, əsli ğənim kimidir, “düşmən” deməkdir. (Bəşir Əhmədov. Etimologiya lüğəti)
Полностью »Farsca əsli paydar kimidir, “daimi” deməkdir. (Bəşir Əhmədov. Etimologiya lüğəti)
Полностью »- у, -а; кисайбур прилагательнидикай хьанвай существительное. Кисайбурувай Аллагьди яргъазрай. Р.
Полностью »ед. нет къаймах; чар (некIедин). ♦ снимать сливки пер. квайни-квайбур, лап хъсан пай вичиз къачун, кукIвалай вичиз къачун; сливки общества пер. у
Полностью »Sözün cəm forması səmavət kimidir, ərəb mənşəlidir. (Bəşir Əhmədov. Etimologiya lüğəti)
Полностью »bax əlyetməz. Şu uzaqlarda parlayan yıldız; Əlirişməz ümidlər kimidir. M.Hadi.
Полностью »Ərəb mənşəlidir, əsli müqəbale kimidir, “razılaşma” deməkdir. (Bəşir Əhmədov. Etimologiya lüğəti)
Полностью »Ərəbcədir, “ətir” deməkdir. Cəm forması rəvayeh kimidir. (Bəşir Əhmədov. Etimologiya lüğəti)
Полностью »Ərəbcə “meyvə”, “məhsul”, “fayda” deməkdir. Cəmi əsmar kimidir. (Bəşir Əhmədov. Etimologiya lüğəti)
Полностью »Farsca şikəst sözü ilə qohumdur (əsli şekəncə kimidir). (Bəşir Əhmədov. Etimologiya lüğəti)
Полностью »ж мн. нет 1. ктIайбур, ктIай затIар, ктIаяр; чуьруьтмиш хьанвайди. 2. хьахь, мурс; чуьруьтмишвал.
Полностью »...суддик акатун; скамья подсудимых суддик квайбур (буьгьтендик квайбур) ацукьдай чка; со школьной скамьи школа куьтягьайвалди; на школьной скамье
Полностью »GÜLÜMSƏMƏK – KƏDƏRLƏNMƏK Mənim də xəyalım sizin kimidir; bəzən kədərlənir, bəzən gülümsər (R.Rza).
Полностью »