глаг. разг. 1. рысить, бежать неровным аллюром (о лошади) 2. быстро и долго бежать (о человеке)
Полностью »глаг. 1. идти иноходью (о лошади) 2. перен. разг. идти переваливаясь, вразвалку
Полностью »глаг. простореч. грубо обтёсывать, придавать какой-л. вещи приблизительно желаемый вид
Полностью »сущ. от глаг. yırğalamaq: 1. качание, раскачивание, покачивание 2. трясение, тряска
Полностью »(Zəngilan) yavaş-yavaş qaçmaq. – Biz bərk yeriyəndə olar dalımızcan yortavlıyırdı
Полностью »f. məh. 1. Yorta yerişlə yeriməyə, yortmağa başlamaq. [Məcid] göy ürkəsinə bir acı qamçı çəkdi. Ürkə yortavladı
Полностью »f. 1. Yorğa yerişlə yerimək. [Mayanın] bütün fikri yorğalayan kəhərdə, gözəlliyindən doymadığı çöllərdə idi
Полностью »(Gəncə, Zəngibasar, Tovuz) belindən tutmaq (güləşmədə). – Ortalıyıf yerə vurdum (Gəncə)
Полностью »гл. нугъ. 1. хъурц авун, хърцада фин (балкӀан); 2. йигиндиз (зарбдиз, кӀевиз) фин.
Полностью »гл. 1. юргъада фин (балкӀан); 2. пер. йигиндиз (зарбдиз) фин, катун, чукурун.
Полностью »Sözün kökü yonmaq feili ilə bağlıdır. Səpələmək qəlibi üzrə intensivlik bildirən -ala şəkilçisinin köməyi ilə yon(t)ala sözü əmələ gəlib
Полностью »