İSABET

(-ti)
1) hədəfə dəymə, nişanı vurma; 2) dəqiq, düzgün
(söz, hərəkət); sözündə isabet var – siz düz deyirsiniz
dəqiq, hərəkət), isabət
İS
İSABETLİ
-льщиц-(а) гомофо́бия заштемпелёвывать превали́ровать смыслово́й бриоли́н выве́тривание гра́нула захребе́тничек киломе́тр коса́ милиционе́р молдава́нка переле́пливание сосредото́чие эстроге́ны battening fall on freshen pallia repartition seed-wool uncocked дымка польстить