ЗУБ

м; мн. зубы (ağızda); зубья (alətlərdə, detallarda vəs.) diş; в зубах навязло lap təngə gəlmişəm, lap zəhləm gedib; держать язык за зубами dilini (dinc) saxlamaq, dilini qarnına qoymaq; зубы чесать boşboğazlıq etmək, çərənçilik etmək; точить зубы zəncir çeynəmək; вооружённый до зубов təpədən dırnağa qədər silahlanmış; иметь зуб на (против) кого-нибудь (birinə qarşı) km saxlamaq, qərəzi olmaq; зуб на зуб не попадать dişləri bir-birinə dəymək (titrəmək, əsmək); коренные зубы bax коренной; молочные зубы bax молочный; зуб мудрости bax мудрость; зубы на полку (класть) aclıq çəkmək, acından ölmək, ehtiyac içində olmaq, qara gün keçirmək; ломать на чем зубы müvəffəqiyyətsizliyə uğramaq; скалить зубы bax скалить; зубы съесть на чем ustalaşmaq, bir işdə bişmək, təcrübə qazanmaq; не по зубам что 1) çeynəmək mümkün deyil; 2) məc. ...işi deyil, ...xörəyi deyil; глядеть в зубы ağzına baxmaq.

ЗУАВ
ЗУБАСТОСТЬ

Значение слова в других словарях

жизнеспосо́бность на двои́х нагромозди́ть оття́пать перекривле́ние по-фи́нски старе́йшинствовать бо́на в доверше́ние чего волочёный мастерство́ официо́зный поча́ток сопра́нный ту́чка гамма сумбур bled car lift High Point nanism nonliterate sound barrier забег яйла