ИЗБЕГАТЬ

ИЗБЕ́ГАТЬ

сов. gəzmək, dolaşmaq, gəzib dolaşmaq, ayaqdan salmaq; избегал весь город bütün şəhəri gəzdim (gəzib dolaşdım, ayaqdan saldım).

ИЗБЕГА́ТЬ

несов. 1. bax избежать; 2. çəkinmək, qaçınmaq, özünü gözləmək, uzaqlaşmaq, kənar gəzmək; я избегаю встреч с ними mən onlarla görüşməkdən çəkinirəm.

ИЗБАЧ
ИЗБЕГАТЬСЯ

Значение слова в других словарях

коопера́тор музыка́нтик неосталини́зм пина́ться риск дрессиро́вщица обры́вочность поду́шная чалдо́нка пендус Americanization color filter matriarchy mess whistle mushroom anchor pass up provocative surrogate swimming pool totara изобретательность коммуна насторожить ненасыщенный пуховик