ИЗБЕГАТЬ

ИЗБЕ́ГАТЬ

сов. gəzmək, dolaşmaq, gəzib dolaşmaq, ayaqdan salmaq; избегал весь город bütün şəhəri gəzdim (gəzib dolaşdım, ayaqdan saldım).

ИЗБЕГА́ТЬ

несов. 1. bax избежать; 2. çəkinmək, qaçınmaq, özünü gözləmək, uzaqlaşmaq, kənar gəzmək; я избегаю встреч с ними mən onlarla görüşməkdən çəkinirəm.

ИЗБАЧ
ИЗБЕГАТЬСЯ

Digər lüğətlərdə

бракоде́льство гальвани́ческий нава́рка небесполе́зный стекли́ться утише́ние аппаре́ль взрыхля́ться выйти из ума́ маму́ля нега́данный переве́ситься подоро́жниковый полуостровно́й уставля́ться я́ростный Atlanta decathlon life-spring media-owners playgoer rideable spurious наперерез отлежаться