КЬАБУЛУН

сущ.; -и, -а; -ар, -ри, -ра 1) са куьн ятӀани къурулушдик кутун. Шидибега, вич девлетлу хьуниз килигна, колхоздиз кулакар кьабулуниз рехъ гана, абурукай вичиз кьилдин дестеяр туькӀуьрна ва вич колхоздин председателвиле хкягъиз туна. А. Ф. Газет. 2) са вуч ятӀани тӀалабиз ва я меслят ийиз къуллугъчидин патав атайдахъ галаз жедай рафтарвал. Сифте кьве йисуз Пирмурадова вичин кабинетда кьабулун идара авуначир. Р.

КЬАБУЛУН
КЬАВАЛАР

Значение слова в других словарях

гну́сный интерне́тный непра́вый ози́мое ра́зовый сде́льные витаминиза́ция мистици́зм осеменя́ться отправиться к пра́отцам пожима́нье мидель armroll chimney-stalk clinometer logy mediate prochromosome scent-bottle sergeant-armourer stud sun-blinkers кимограф огранить филантропия