ПОКОНЧИТЬ

сов. 1. qurtarmaq, bitirmək, axıra çatdırmaq, başa çatdırmaq, tamamlamaq; 2. son qoymaq, aradan qaldırmaq, yox etmək; ◊ покончить с собой (жизнью); покончить жизнь самоубийством özünü öldürmək, intihar etmək.

ПОКОНЧЕННЫЙ
ПОКОПАТЬ

Значение слова в других словарях