РАГЬМЕТ

араб, сущ. пис крарилай гъил къачун. Фана дуьньядилай фейила, рагьмет жигъич квез кьейила. Е. Э. Фитнекар къарийриз. Герек ихьтин велед хьана хвейидаз Даим, эбед жигъидайд рагьмет я. Е. Э. Камаллу паб

* Аллагьдин рагьмет(ар) хьуй!

* рагьметдиз фин гл., вуж чан аламачир гьалдиз атун. - Буба рагьметдиз фейила, зи анжах цӀипуд йис хьанвай, - рикӀел хкизвай Максима. Ж. Гь. Руьгьдин, рикӀерин къелечи. Гьажи 1958 - йисуз хайи хуьре рагьметдиз фена. К. К. РикӀе мани авайбур. Агъакерим начагъ хьана, жегьилзамаз рагьметдиз фена. К, 1991, 17.Ӏ. Синонимар: кьин, кечмиш хьун, а дуьньядиз фин.

РАГЪУН
РАГЬМЕТЛУ

Значение слова в других словарях