ТӀАНКЬ

хьун f. tərk olmaq, yox olmaq, məhv olmaq, itmək, qırılmaq, qırılıb qurtarmaq, kökü kəsilmək; ölmək; * тӀанкь хьайибур söy. lənətə gəlmişlər, məlunlar.
ТӀАНГУ
ТӀАНКЬНА

Значение слова в других словарях

абла́ут обверте́ть потемни́ть та́льма цигу́н ба́бка газообме́н относительное перенаселе́ние пожаротуше́ние altarpiece Assyrian consentience gratify orchestric ozonosphere pitchout rifling sangui- thyroxine tolerationist конденсатор куртка пагуба славянка тишь