ЭКЪЕЧӀНА

1. keçm. zam.: bax экъечӀун; 2. “экъечӀун”-dan f.bağl. çıxıb, çıxaraq; экъечӀна фин çıxıb getmək, buraxıb getmək, atıb getmək, tərk etmək; baş götürüb getmək, baş alıb getmək.
ЭКЪЕЧӀНА
ЭКЪЕЧӀУН

Значение слова в других словарях